Početna strana > Prenosimo > Evropa nam želi dobro
Prenosimo

Evropa nam želi dobro

PDF Štampa El. pošta
Mirko Cvetković   
petak, 19. septembar 2008.
Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, u razgovoru za “Novosti”, gaji optimizam i posle loših vesti koje su u ponedeljak stigle iz Brisela.
* Prelazni trgovinski sporazum sa EU ostao je zamrznut uprkos optimističkim najavama iz Vlade Srbije da bi mogao u septembru da bude odblokiran...
- Te optimističke najave bile su posledica našeg verovanja, koje se pokazalo kao tačno. To je - da skoro sve zemlje EU izuzetno pozitivno ocenjuju dosadašnji rad Vlade i da nas veliki broj najznačajnijih zemalja podržava.
* Da, ali to očigleno nije bilo dovoljno. Holandija kaže “ne”, jer Mladić i Hadžić nisu u Hagu?
- Što se tiče naše saradnje sa Hagom, glavni tužilac Bramerc je Savetu ministara EU dao jasnu pozitivnu ocenu. Međutim, mislim da je holandski stav motivisan unutrašnje-političkim problemom zbog događaja u Srebrenici jer su tada njihove jedinice bile zadužene za to područje. Zbog toga, verovatno, gledaju drugačije na saradnju Srbije sa Hagom. Očekujem da će se i Holandija ubrzo pridružiti zemljama koje podržavaju napredak Srbije.
* U takvim okolnostima, kako je moguće očekivati da sporazum bude odblokiran. Vicepremijer to očekuje u decembru?
- Potpuni sam optimista da će taj sporazum biti odmrznut. Ne bih davao rokove ali očekujem da će se to desiti u bliskoj budućnosti.
* Hoće li Srbija, po briselskoj preporuci, početi jednostrano da primenjuje Prelazni sporazum?
- Evropa je već mnogo uradila, što je do njih. Nama je evropsko tržište otvoreno do 2010. godine. Ozbiljno razmišljamo da krenemo u jednostranu primenu Sporazuma, nezavisno od toga što je on još formalno zamrznut.
* Šta je to što bi Srbija dobila Prelaznim sporazumom?
- Naš cilj je da se približimo pravilima ponašanja u EU. Upravo taj sistem, učinio je ekonomski uspešnim i druge države. Tome težimo i to nije prazna priča i apstraktna želja. To je put ka boljem životu naših građana.
* Ali, obeshrabruje li Srbiju nova rampa koju je spustio Brisel?
- Ne. Mi moramo da i dalje prilagođavamo naš sistem evropskom sistemu, koji obezbeđuje rezultate.
* Nije li pomalo cinična poruka Evrope da Srbija može jednostrano da primenjuje Sporazum?
- Ta poruka nije cinična, već dobronamerna. To je asimetričan sporazum: jači partner - EU, otvara tržište Srbiji - manjem partneru, a isto to radi i Srbija prema EU. Smisao jednostrane primene je da krenemo odmah otvaranje trgovinskih grana prema Evropi, na isti način kao da je sporazum odblokiran. Pošto smo već dobili mogućnost da uđemo na njihovo tržište, znači da, čak i da je sporazum odmrznut, Evropa ne bi imala aktivnosti, već Srbija.
* Da, ali bez “dvostranog” Prelaznog sporazuma, Srbija ne može da zatraži status kandidata EU...
- Tako je. Mi nemamo tu mogućnost sve dok Sporazum ne stupi na snagu. Kad stupi na snagu, šaljemo naš zahtev za kandidaturu. U tome se ogleda dobronamernost Brisela da odmah sami krenemo.
* Možemo li dobiti status kandidata EU pre nego što SSP formalno stupi na snagu?
- Možemo. Moći ćemo da dobijemo status kandidata ranije, kada se odblokira Prelazni sporazum. SSP će formalno da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju sve zemlje EU za šta je potrebno dve do tri godine.
* Kada očekujete da ćemo okončati saradnju sa Hagom?
- U najboljem interesu nam je da na tu priču u najskorije vreme stavimo tačku. Kao mala država, koja se našla u vrtlogu zbivanja, nemamo drugi način da se branimo nego da poštujemo međunarodno pravo. Saradnja sa Hagom je u direktnoj vezi sa odbranom Kosova. Ako kažemo da južnu pokrajinu branimo poštovanjem međunarodnog prava, isto tako moramo da ispunjavamo i međunarodne obaveze prema Hagu. Na taj način poštujemo i domaće pravo.
* Očekujete li da se Hadžić i Mladić uskoro nađu u Sheveningenu?
- Najbolje bi bilo i za državu i za njih da se dobrovoljno predaju.
* Da li je dovedena u pitanje sudbina energetskog sporazuma sa Rusijom?
- Taj sporazum samo novinari dovode u pitanje, ali je važno da ga Vlada ne dovodi. Taj posao je jedan od motora razvoja Srbije kada je u pitanju energetska stabilnost.
* Detalji tog sporazuma su još neizvesni, na primer cena NIS...
- Moramo da razdvojimo: jedno je međudržavni sporazum, a drugo su ugovori. Sporazum je opšteg karaktera, i to je neka vrsta “kišobrana” koji sadrži rešenost dve države da regulišu saradnju iz oblasti energetike. 
* Nesporazumi sa Rusijom su u pojedinostima koji će ući u ugovore?
- Nema nesporazuma. Tek treba da sednemo sa ruskom stranom i da pregovaramo. Ali ne u cilju da sporazum propadne, već, naprotiv, da sve strane nađu svoj interes. Ne sumnjam da će se kvalitetan
dogovor postići.
* U protokolu koji je već potpisan sa Rusijom, cena NIS je 400 miliona evra, a procena agencije je 2,2 milijarde evra. Moskva šalje signale da o ceni neće pregovarati?
- Licitacija o ceni je počela u javnosti, i to nije dobro. Cena će biti onolika koliku je dogovore strane u pregovorima. Naravno, borićemo se da prođemo što bolje, a ne sumnjamo da će to činiti i druga strana.
* Spekuliše se da Vlada nije jedinstvena prema energetskom sporazumu i da ministar Dinkić najviše “zateže”?
- Vlada Srbije ulazi u pregovore sa čvrstom namerom da ih uspešno okonča, i to će se i desiti.
* Kad će srpski građani moći da uvoze automobile po sniženoj carinskoj stopi? I to je obećano...
- Imamo nameru da snizimo carinske stope već početkom sledeće godine. Ranije smo štitili domaće proizvođače i nije nam to bilo u interesu. Uskoro će i “Fijat” biti naš proizvođač, a on je dovoljno snažan da mu ne treba zaštita.
* Kad će se finalizirati posao “Zastave” sa “Fijatom”?
- Razgovori sa “Fijatom” su privedeni kraju i samo biramo dan da konačno i svečano potpišemo sporazum. Radi se ogromnoj investiciji i hoćemo da joj damo pun značaj. 
* Šta dobijamo tom investicijom?
- I to je motor razvoja države. Ukratko, plan “Fijata” je da proizvede 200.000 vozila u prvoj fazi, a svih 300.000 u drugoj. Kod nas je celo tržište bilo oko 50.000 vozila. Dakle, oni će bazirati oko 90 odsto proizvodnje ka izvozu. To je ogroman devizni priliv koji ima veliki značaj za našu makroekonomsku stabilnost.
* Kad će građani Srbije dostići približan standard građana u EU?
- Gledajući na region, pa čak i na neke zemlje koje su ušle u EU, Srbija je značajno odmakla u ekonomskim reformama. Da nemamo istorijskih i političkih problema, ne bi postojali razlozi da ne budemo članice EU. Privredni rast u Srbiji je u usponu, a građani u nekim zemljama članicama EU ne žive ništa bolje nego građani u Srbiji. Njihove “najranjivije” društvene grupe su u još goroj situaciji nego u Srbiji.
* Mnogo je siromašnih u Srbiji...
- Pre pet-šest godina, istraživanja su pokazala da je u Srbiji oko 13 odsto građana koji žive ispod linije siromaštva. Najnovija istraživanja govore da ih je oko šest odsto. Time se ubrzano približavamo razvijenim zemljama. 
* Hoćete da kažete da smo spremni za EU?
- Spremniji smo sada nego mnoge države članice EU. Nisam siguran da je dobro da se uđe u EU ranije nego što treba. Rok od pet-šest godina, koji postavljamo, je razuman da sazrimo za taj ulazak.
* Pominje se da je budžet u krizi, zbog povišice penzija?
- U skladu sa predizbornim programom našeg koalicionog partnera odlučili smo da se povećaju penzije za deset odsto, i to će biti isplaćeno na oktobarskom čeku u novembru. Ta povišica je potpuno zatvorena u finansijskom smislu i ona “ne jede” budžet.
* Znači, država ne troši novac koji nema?
- Nikada nećemo dozvoliti da se tekuća potrošnja finansira iz zaduženja. Teoretski je moguće da se za povećanje plata ili penzija uzme kredit, ali to ne smemo niti ćemo činiti da ne bismo buduće generacije opteretili da vraćaju dugove. Potreban nam je sada, odgovoran ekonomski balans da se iz tekućih priliva isfinansira sve što je moguće, i to u okvirima budžetskih mogućnosti.
* Dakle, u rebalansu budžeta neće se povećati potrošnja zbog penzija?
- Potrošnja se neće povećati. Budžet je veći za realno povećanje prihoda.
* Kakva je sudbina koncesije za autoput Horgoš - Požega?
- Započeli su pregovori oko sporazumnog raskida koncesije i taj proces je u toku. Formalno pravno, ugovor o koncesiji još postoji i mi ga nećemo jednostrano raskinuti, jer bi u tom slučaju postojala mogućnost da nas koncesionar tuži.
* Dok traju pregovori, ne mogu da počnu radovi?
- Radovi, svakako, ne bi mogli ni da počnu jer glavni projekat nije završen, kao ni komletna eksproprijacija zemljišta. 
* Može li Srbija sama da ponese teret izgradnje autoputa?
- Svake godine Srbija otplati pola milijarde evra dugova i za toliko nam se svake godine smanjuje javni dug. To znači, ako bismo se istovremeno zadužili godišnje sa pola milijarde, javni dug se u sumi ne bi menjao. Na taj način, Srbija bi mogla da finansira taj autoput, ali zavisi da li će nam baš taj krak Koridora 10 biti prioritet. O tome ćemo tek odlučivati. 

* VLADA je obećala da će naš plivački heroj Milorad Čavić dobiti stan u Beogradu. Dokle se stiglo sa tim?
- Pošto je Čavić izrazio želju da se preseli u Beograd, gledali smo kako da mu izađemo u susret. On je vrhunski sportista, ali u sportu koji ne donosi značajne lične prihode. Ako država hoće da ima takvog sportistu, mora da pomogne. Našli smo rešenja i uskoro će Čavić dobiti ključeve skromnog stana.

* BLIŽI se 100 dana Vlade, sa čim ćete pred građane kad se podvuče ta prva crta?
- Vlada je obezbedila ratifikaciju SSP, pripremili smo rezoluciju o Kosovu, stiže “Fijat”, ratifikovan je sporazum sa Rusijom, usvojen je Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, penzije smo povećali, inflacija se smirila, ekonomski trendovi su povoljni... Dakle, prema ciljevima iznetim u ekspozeu, mislim da smo napravili korake u svim pravcima.

* HOĆETE li se preseliti na Dedinje?
- Stanujem u porodičnoj kući od skoro 200 kvadrata u Zemunu. Kada su deca otišla svojim putem, ostali smo supruga i ja. Preseljenje bi mi teško palo, ali ako se bude insistiralo, zbog bezbednosnih razloga ne isključujem da ću da se preselim.